Od „plati samo ono što gledaš“ do megapaketa
Kada su se streaming servisi pojavili, obećanje je bilo jednostavno: izađi iz kablovskog paketa sa 150 kanala koje ne gledaš i plaćaj samo ono što ti treba. Danas, dok gledamo kako Netflix i Paramount prebacuju stotine milijardi preko stola za Warner, jasno je da se ta priča raspada. Ne kupuju se više samo filmovi i serije – kupuje se katalog dovoljan da korisnik nema gde drugo da ode.
Netflixov dogovor sa Warnerom zamišljen je kao turbo-boost: HBO produkcija, DC strip junaci, „Game of Thrones“, Harry Potter, plus video-igre kroz Warner Bros. Games – sve pod jednim loginom. Paramount je odgovorio ponudom za kompletan Warner, uključujući i kablovske kanale poput CNN-a i Discoveryja, što znači još veći konglomerat koji istovremeno drži streaming, TV mreže, bioskope i franšize, piše pored otalih i TechRadar.
Za korisnika, međutim, matematika je surovo jednostavna: što manje nezavisnih igrača, to je lakše podizati cene, gurati reklame u pakete i praviti “bundle” ponude tipa „plati malo više i dobijaš sve“. Zvuči poznato? To je bukvalno kablovska, samo u aplikacijama.
Internet kao nova kablovska mreža
U pozadini ovih mega-deals stoji činjenica da je „čist“ streaming model – jedna app, jedna pretplata – postao preskup za studije i premali za investitore. Platforme su prvo uvele jeftinije pakete sa reklamama, zatim su krenule da se međusobno bundluju (Spotify + Netflix, mobilni operater + Disney+, itd.), a sada gledamo sledeću fazu: par giganata pokušava da pod sobom drži što više sadržaja, distribucije i podataka o korisnicima.
Ako Netflix dobije Warner, ili Paramount pobedi u ovoj partiji, dobićemo kompanije koje u ruci drže sve – od superherojskih blokbastera i prestižnih drama, do sporta, crtanih filmova i mobilnih igara. Sa toliko moći, zašto bi im bilo u interesu da snize cene ili ostave deo kolača manjim igračima? Mnogo je realnije da ćemo videti skuplje „osnovne“ pakete, još skuplje premium bundle-ove i ekskluzive koje te teraju da stalno preskačeš sa jedne platforme na drugu.
Za region i Srbiju, posledice će stići sa malim zakašnjenjem, ali sigurno stižu. Svaka ovakva konsolidacija znači da lokalne produkcije ili postaju sitan „long tail“ u moru globalnih franšiza, ili bivaju korišćene kao jeftin način da se popuni katalog i privuku pretplatnici u manjim tržištima – bez većeg ulaganja u raznovrsnost.
Na papiru, sve ovo izgleda kao „sinergija“ i „pojednostavljivanje ponude za korisnike“. U praksi, vraćamo se na staru priču: umesto jednog previsokog računa za kablovsku, imaćemo nekoliko previsokih pretplata za streaming, spakovane u pakete koje nismo tražili – ali bez kojih ne možemo da ispratimo ni polovinu onoga što volimo da gleda
